Конзервисање (лат. conservatio одржавање, чување), подразумева физичке или хемијске мере којима се заштићују храна, биљна влакна, кожа, крзно, лепкови, боје, мирисне материје, дрво, сточна храна и др. од трулежи, распадања, превирања, плеснивости и других штетних промена. Све побројане и друге материје су органска једињења или смеше које служе као храна бактеријама које под погодним условима изазивају труљење тих материја, при чему се развијају гасови непријатног мириса, постепено долази до хемијског распадања, па производ постаје неупотребљив. Да би се поменути и други производи заштитили од пропадања, они се конзервишу на различите начине; нпр., за конзервирање намирница примењују се следећи поступци:
За конзервирање се могу користити и заштитни гасови, примена механичке стерилизације помоћу ултрафиитера итд. Оснивач конзервне технике је Француз Кох Н. Апрет, који је 1804. конзервисао месо и поврће у стакленим теглама за потребе француске војске (за шта је од Наполеона добио награду). За производе који не служе за исхрану, а треба их конзервирати, могу се употребни врло ефикасна отровна средства, нпр., арсенова једињења (препарирање животиња и птица); катрански производи за импрегнацију и конзервирање дрвета. Questions for article: |
This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.
IHS Europe: Infrared Heating Systems for Home and Business.