Интернет протокол

Интернет протокол (или скраћено ИП) је појам у рачунарским комуникацијама који описује било који стандардизован договор који регулише процедуре које се користе за размену информација на интернету.

Основна функција ИП протокола је да сваки мрежни уређај има своју јединствену адресу и да комуницира с другим уређајима. Попут поштанске адресе, мрежни уређаји се међусобно разликују по јединственој ИП адреси.

ИП протокол, такође, описује стандардну структуру пакета којим подаци путују кроз мрежу. Принцип је енкапсулација информације у структуре погодне за пренос. Аналогија је поштански пакет. У заглављју пакета, поред адресе пошиљаоца и примаоца података, стоје још и информације о самом пакету које обавештавају како пакет треба да путује (колико је станица већ прошао, да ли се може делити у мање пакете, итд.)

ИП је заправо део једног ширег скупа протокола који се зову TCP/IP (енгл. Transmission Control Protocol/Internet Protocol).

Други протоколи који су у скупу TCP/IP:

• UDP - User Datagram Protocol
• ICMP - (енгл. Internet Control Message Protocol) - интернет протокол за контролу порука
• ARP - Address Resolution Protocol
• RARP - Reverse Address Resolution protocol

Протоколи за рутирање су:

• IS-IS - Intermediate System to Intermediate system
• OSPF - Open Shortest Path First
• IGRP, EIGRP (Cisco Systems лиценца)
• RIP - Routing Information Protocol
• BGP - Border Gateway Protocol

Остали мрежни протоколи (ниво апликације) укључују:

• DHCP - Dynamic Host Configuration Protocol
• FTP- File Transfer Protocol
• SMTP- Simple Mail Transfer Protocol

Овај незавршени чланак Интернет протокол везан је за рачунаре. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.