Википедија:Навођење извора

Article on other languages:

del.icio.us del.icio.us
Digg Digg
Furl Furl
Reddit Reddit
Rojo Rojo
Add to OnlyWire
Овај чланак или један његов део није преведен.
Ако сматрате да сте способни да га преведете, кликните на картицу уреди и преведите га, обавезно водећи рачуна о стилу и правопису.

Ова стране је смерница о стилу, која описује како у чланцима наводити цитате. Навођење извора за измене је обавезно политикама Википедија:Без првобитног истраживања и Википедија:Проверљивост. То значи да било који материјал који се оспори и за који није наведен материјал било који уредник може да уклони. За више информација погледајте горе наведене стране и Википедија:Поуздани извори.

Садржај

Потребе за навођење извора

  • Помагање корисницима да пронађу поуздане изворе података о теми;
  • обезбеђивање веродостојности чланка и могућности да сваки читалац или уредник може проверити информацију;
  • побољшање опште веродостојности и меродавности Википедије;
  • показивање да ваш допринос није првобитно истраживање;
  • смањивање вероватноће уредничких спорова, или решавање оних до којих се дошло; и
  • давање признања извору за пружање корисних података и избегавање оптужбе за плагијат.

Примедба: чланци Википедије не могу бити коришћени као извори.

Када наводити изворе

Када додате садржај

За начине проналажења извора за навођење, погледајте Проналажење доброг извора...

Ако додате било какав податак у чланак, нарочито ако је споран или је вероватно да ће бити оспорем, треба да наведете и извор. Ако не знате како да обликујете навод, други ће га средити за вас. Просто наведите све податке које можете.

Уопштено, чак и када пишете по сећању, требало би да активно тражите меродавну референцу за навођење. Ако пишете из сопственог знања, онда би требало да знате довољно и да нађете добру референцу при којој се читалац може сам информисати о теми - ви нећете вечито бити на располагању да одговарате на питања. Основна ствар је да помогнете читаоцу и осталим уредницима.

Навођење је нарочито важно када пишете о мишљенима која постоје о одређеном питању. Избегавајте околишање као што је „Неки људи кажу…“. Уместо тога, учините да је оно што напишете проверљиво: пронађите одређену особу или групу која има то мишљење, спомените је по имену и дајте навод из меродавне публикације у којој се то мишљење изражава. Запамтите да Википедија није место на којем треба да изражавате своје мишљење нити за првобитно истраживање.

Будући да је ово Википедија на српском језику, кад год је могуће, треба навести извор на српском језику, и требало би да увек има предност над другим језицима исте тежине. Међутим, тамо где је то прикладно, наведите и референце на другим језицима. Ако наводите из извора на другом језику, треба навести превод на српски језик уз навод на изворном језику поред њега.

Када цитирате некога

Када цитирате из објављеног материјала, увек додајте и навод, а навод би требао да се налази одмаг после цитата, који би требало да је омеђен двоструким знацима навода — „овако“ или једноструким наводницима ако је цитат унутар цитата — „следи један такав ‘цитат’ за пример“.

Када проверите садржај

Можете да наведете извор и за материјал који нисте ви написали ако користите извор да проверите тај материјал. Додавање навода у чланак је одличан начин да допринесете Википедији. На Википедији на енглеском можете видети и организовано спровођење овога, на странама en:Wikipedia:Forum for Encyclopedic Standards и en:Wikipedia:WikiProject Fact and Reference Check. За било коју изјаву можете навести и директне цитате, као метод за олакшавање провере чињеница, у оном формату који је договорен са главним уредником чланка.

Текст који је, или ће вероватно бити, оспорен

Оспорени текст се може одмах потпуно уклонити или преместити из чланка на страну за разговор на расправу. Ако је оспорени текст безопасан, и само сматрате да ви навод био на месту, ставите {{чињеница}} после текста. Шаблон {{провера навода}} може бити користан за означавање цитата који су извађени из контекста или за друге злоупотребе цитата. Нецензурисана критика или негативни материјал из биографија живих особа се може одмах уклонити, без да се ставља на страну за разговор. Погледајте en:Wikipedia:Biographies of living persons и en:Wikipedia:Libel.

Размишљајте унапред. Покушајте да замислите да ли би људи могли д посумњају у оно што сте написали, или би им могло затребати више информација. Ако оно што напишете на Википедији подупрете позивањем на јасан и поуздан извор, додаћете стабилност својим прилозима.

Посредни извори: кажите где сте ви то нашли

Уобичајена грешка је копирање података о наводу из другог извора без навођена посредника. На пример, можете пронаћи податак на веб сајту, који тврди да је из неке књиге. Осим ако сами не проверите ту информацију у тој књизи, ваш стварни извор је тај сајт и морате га споменути. Стога сама веб страна мора бити поуздан извор. Ваш навод може да помиње само веб страну, или можете да пружите и више података на овај начин::

  • <Веб страна>, која цитира <књигу>, или
  • <Књига>, цитирана на <веб страни>.

Међутим, књигу не треба да наводите осим ако сте је сами прегледали. Ако сте је проверили, више нема потребе да наводите веб страну, али је и даље можете поменути ако би то читаоцима био користан податак. То можете учинити у овом облику:

  • <Књига> (види још <веб страну>).

Међутим, поведите рачуна да не усмерите читаоце ка веб страни која би се могла сматрати непоузданом. Смисао овог правила је да омогући читаоцима да сами процене поузданост доказа и да им се омогући да их провере макар онолико колико сте то и ви урадили.

Које изворе наводити

За више информација погледајте Википедија:Поуздани извори.

Дајте предност трећим странама, изворима на српском језику које су јавно потврђени (енгл. peer-reviewed).

Како и где наводити изворе

Види још: Википедија:Навођење укратко

  • Када пишете нови чланак или додајете референце у постојећи чланак који нема ниједну, држите се установљене праксе у датој професији или области на коју се чланак односи (ако постоји и није спорна).
  • Они који су претходно допринели чланку обично знају установљену праксу - ако је могуће, пратите њихов стил ако чланак већ има референце.
  • Ако установљена пракса не постоји или је оспорена, уредници на чланку треба да одлуче о стилу за који сматрају да представља одговарајућу равнотежу између очувања читљивости текста и што веће прецизности и приступачности навода.
  • Ако се уредници разилазе по питању одговарајућег стила за наводе, треба да препусте одлуку о најпогодније облику за приказ референци онима који доприноси највише садржаја чланку. Ако се не може постићи споразум, треба да се користи стил навода првог главног доприносиоца.

Ако нисте начисто који систем или стил треба користити, запамтите следеће: најважнија ствар је пружити све информације које су некоме потребне да идентификује и нађе извор. Ако је потребно, ставите те податке на страну за разговор, или у коментар на главној страни, или питајте друге како да их правилно обликујете за тај чланак.

За расправу о различитим стиловима навођења погледајте ниже.

Систем приказа референци у чланцима Википедије се временом може променити; јасноћа и доследност у чланцима су битнији од строгог спровођења неког одређеног система.

Запамтите: најважније је унети исцрпне податке о референци - тј. довољно података да читалац може релативно лако да пронађе првобитни (оригинални) извор.

Бројеви страна

Прецизност у коришћењу извора треба да буде испраћена прецизношћу навода. Када цитирате књиге или чланке, где год је могуће, наведите и борј стране. Бројеви страна морају бити наведени у цитату који се држи одређеног облика цитирања или који парафразира или референцира одређени одељак књиге или чланка.

  • По Џесики Бенџамин, једна од слабости радикалне политике јесте да „идеализује потлачене, као да су њихови политика и култура недирнути системом доминације, као да народ не учествује у сопственом потчињавању“ (Бенџамин 1988:9).
  • Џесика Бенџамин је тврдила да је радикална политика ослабљене својим необазирањем на начина на који потлачени учествују у сопственом потчињавању (Бенџамин 1988:9).

Бројеви страна нису потребни када цитат иде уз општи опис књиге или чланка, или када се књига или чланак у целини користи као пример за одређену тачку гледишта.

  • У 1980-има се више феминистикиња бавило феминистичким исчитавањем психоаналитичке мисли (нпр. Галоп 1985, Хамилтон 1982, Роуз 1986, Бенџамин 1988).
  • На пример, Џесика Бенџамин се позивала на фројдовске и феминистичке теорије за тврдњу да је у модерном западном друштву однос између мушкараца и жена парадигматски за разне односе доминације и потчињавања. (Бенџамин 1988).

Стилови навођења

Следе различити стилови навођења које можете користити за уношење референци у Википедијине чланке:

Сва три су прихватљиви стилови навођења на Википедији. Немојте мењати из харвардског референцирања у фусноте или обрнуто без да прво проверите на страни ра за разговор да ли неко има нешто против. Ако нема споразума, предност има стил који је користио први главни доприносилац.

Уграђене HTML везе

За више информација погледајте Википедија:Унутрашње цитирање.

MediaWiki софтвер подржава укључивање HTML веза директно у чланак затварањем УРЛ-а у једноструке угласте заграде — [http://www.google.com] — које се приказује овако: [1] Потпун навод би требало дати у одељку референце/библиографија овако:

*[http://google.com сајт Google-а], које се приказује као:

Новински чланак на који се у чланку позива би се коришћењем уграђених веза могао навести овако — [http://media.guardian.co.uk/site/story/0,14173,1601858,00.html] — а то изгледа овако[2].

Онда би се у одељку библиографија/референце, пун навод дао овако:

*[http://media.guardian.co.uk/site/story/0,14173,1601858,00.html „Сорел оптужује Мурдока за паничну куповину“] Џон Планкет, ''Гардијан'', [[27. октобар]] [[2005]], преузето [[27. октобар|27. октобра]] [[2005]]

што се приказује као:

У случају новинских чланака са мреже, нарочито је важно навести аутора, наслов, новину и датум издавања, пошто многе новине приче држе на мрежи само одређени део времена пре него што их преместе у архиву. Са пуним наводом, читаоци ће бити у стању да лако пронађу чланак чак иако веза није исправна.

Такође је важно наслов чланка или научног рада ставити од знаке навода, да би Википедије опис садржаја чланка приписала извору а не себи. На пример, не тврди Википедија да је Сорел оптужио Мурдока за паничну куповину, него Гардијан, и зато треба навести Гардијанов наслов а не заменити га са „Прича о Мурдоковој паничној куповини“.

Предности ових уграђених веза јесте у томе да читаоци и други уредници могу лако да кликну и сместа оду на наведени чланак, што чини проверу извора веома једноставном, као и то да је такве везе лако напрљавити и одржавати.

Мане су да ће било ко ко узме неки случајан узорак ових веза наћи се прекинуте уграђене везе. Важни је навести пун навод у одељку библиграфије, као и са сваким стилом навођења, тако да читаоци и даље могу да пронађу чланак ако уграђена веза више не функционише.

Харвардско референцирање

Харвардско референцирање спада у најчешће коришћени и стандардан начин навођења извора у природним и друштвеним наукама.

Овај начин обележавања подразумева да се делимични цитат, презиме аутора и година издања, ставе на крај реченице у тексту, а цео цитат на крају текста у абецедном списку у оквиру одељка ==Референце== или ==Извори==.

  • Уколико публикација има само једног аутора, додаје се презиме и година издања у заградама после реченице или пасуса, а пре тачке. На пример (Симић 2005).
  • Ако постоје два аутора, користи се (Симић & Ристић 2005). За више аутора се наведе (Симић et al. 2005).
  • If the "References" section contains two or more works by the same author but published the same year, use a letter after the year to distinguish the different sources (for example, (Smith 2005a) and (Smith 2005b). Make sure that the in-text citations use the correct letters that correspond to the full citation in the "References" at the end of the article.
  • If the date of publication is unavailable, use "n.d." (meaning, no date)
  • Many times authors use an edition of a book that was published long after the original publication. In such cases, many people put the original date of publication in square brackets followed by the date of publication of the edition used by the author who is making the citation. For example, a citation might be
(Marx [1867] 1967)
And the complete reference would be:
Marx, Karl. [1867] (1967). Capital: A Critique of Political Economy Vol. I. Edited by Frederick Engels. New York: International Publishers. ISBN 00000000
  • When providing a page number, the convention is (Smith 2005:73).
  • For a quotation that is within the text and marked by quotation marks, the citation follows the end-quotation mark ("), and is placed before the period (.), "like this" (Smith 2005).
  • For a quotation that is indented, the citation is placed after the period, like the following. (Smith 2005)
  • When the author of the reference is named as part of the text itself, put the year in parentheses; for example "Smith (2005) says..."

Note: Harvard referencing is not complete without the full citation at the end of the page (article) in the References section, as described next.

Complete citations in a "References" section

Complete citations, also called "references", are collected at the end of the article under a ==References== heading. Under this heading, list the comprehensive reference information as a bulleted (*) list, one bullet per reference work.

References typically include: the name of the author, the title of the book or article, and the date of publication. Different professions, academic disciplines, and publishers have different conventions as to the order in which this information should be arranged, or whether additional information is required. Usually, the list is in alphabetical order by the author's surname. The name of the publisher and its city is optional. The ISBN of a book is optional. Journal articles should include volume number, issue number and page numbers, if available.

Typical references would be:

or using a template:

* {{cite journal | author=L. Hussein ''et al'' | title=Nutritional quality and the presence of anti-nutritional factors in leaf protein concentrates (LPC) | journal=International Journal of Food Sciences and Nutrition | year=1999 | volume=50 | issue=5 | pages= 333–343}}

which results in:

  • L. Hussein et al (1999). "Nutritional quality and the presence of anti-nutritional factors in leaf protein concentrates (LPC)". International Journal of Food Sciences and Nutrition 50 (5): 333–343.

For more templates to assist formatting, see the citation templates.

Citations for newspaper articles typically include the title of the article in quotes, the byline (author's name), the name of the newspaper in italics, date of publication, and the date you retrieved it if it's online.

Some books have been reprinted several times over the course of the years. Sometimes they have gone through several editions, and sometimes a book may be published by several different publishers. This can raise serious problems for citations, because different editions may be paginated differently. Ideally, all citations in a given article should refer to the same edition by the same publisher, and this edition information should be included in the reference at the end of the article and/or the ISBN (see there) should be given. That way, there would be no confusion over the correct page number for cited quotes or material.

  • If the "References" section contains two or more works by the same author but published the same year, use a letter after the year to distinguish the different sources (for example 2005a and 2005b).
  • If you do not know the date of publication, try to find it (you could try your local library, the web-page of a national library such as the Library of Congress, or Amazon.com)
  • If the date of publication is unavailable, use "n.d." (meaning, no date)
  • Many times editors use an edition of a book that was published long after the original publication. In such cases, they must provide the date of the edition they are using or else the ISBN, and preferably both. This is important because different editions may be paginated differently.

As Wikipedia grows it is likely that different editors may rely on different editions of the same book.

  • Usually, different editions of the same book are published in different years. In such cases knowing the year is enough information to distinguish the different editions.
  • Sometimes, different editions of the same book are published in the same year. This often happens after a copyright has expired, and different publishing companies publish different editions. In such cases, one must know the publisher to distinguish the different editions, or else the ISBN.

It is crucial that complete references be provided for each distinct edition referred to (or cited) in the article, and that each such in-line citation provide enough information to distinguish between editions.

Footnotes

Шаблон:Details

Technical issues with footnotes

Citations using numbered footnotes are controversial in Wikipedia for several reasons:

  1. Footnotes are treated as one of the two standard styles of citation in The Chicago Manual of Style.
  2. Footnotes are normally simply numbered numerically. Thus, determining who said what typically requires a reader to continually jump back and forth between the main body and the footnote/endnote to see if there is something of value. When footnotes are simply providing a much more detailed argument, this is often not a problem, but if the footnotes are the primary citation method, this can be critical (since it is sometimes important to keep track of who claims what).
  3. Until recently, the MediaWiki software had limited footnote support. In particular, automatic numbering of footnotes conflicted with use of embedded HTML links in single square brackets with automatic numbering, and the same footnote could not be used multiple times with automatic numbering, although this issue has now been addressed by the new <ref> element. (More details at Википедија:Footnotes)
  4. Many of today's style guides require not using or recommend against using footnotes and reference endnotes to cite sources Шаблон:Ref harvard. The APA style does not use footnotes to cite sources. The MLA style manual advocates use of parenthetical reference citations in texts, reducing reference footnotes and reference endnotes in favor of such embedded in-text parenthetical bibliographic references wherever possible; such embedded in-text parenthetical citations refer to attached lists of "Works Cited." Content footnotes and endnotes are still used in MLA format, however.
  5. Editors should not switch from one citation system to another without checking on the talk page that there are no objections. For example, editors should not switch from footnotes to Harvard referencing, or vice versa. If no agreement can be reached, the system used by the first major contributor to use one should be deferred to. However, this advice does not apply to switching from one footnote style to another, which may simply constitute a technical improvement.

Note: If a Wikipedia article does use footnotes, the footnotes in their own section must include the normal source citations just as in the "References" section for other inline citations above.

Example

Many publications use numbers — in square brackets and/or superscripted — to refer to a list of citations at the end of the article, e.g. Шаблон:Ref label or [1] with:


  1. ^  L. Hussein et al (1999). "Nutritional quality and the presence of anti-nutritional factors in leaf protein concentrates (LPC)". International Journal of Food Sciences and Nutrition 50 (5): 333–343.

Чему уобичајено служе фусноте
  • У неким штампаним издањима фусноте се користе за потпуно цитирање извора или за успутне коментаре или информације које могу бити читаоцу занимљиве.
  • Нека штампана издања користе харвардски стил цитирања извора а фусноте користе искључиво за успутне коментаре или занимљиве додатне информације. У овом случају су у фусноти напомене које одступају од главног тока приче у чланку али су ипак корисне ради објашњења или стицања комплетне слике или утиска. Овакве напомене су изузетно корисне за накнадне испитиваче чињеница који ће тако добити додатне потврде да је текст чланка подробно и детаљно поткрепљен. Стога је коришћење фуснота као начина да се приложе додатне корисне информације ван главног тока чланка пожељно где год затреба.

"Notes" section

Technically, footnotes appear at the bottom of a page; endnotes appear at the end of a chapter or book. Since Wikipedia articles may be considered to consist of one long page, or of no pages at all, Wikipedia footnotes appear at the end of an article, but are nevertheless called footnotes.

Recommended section names to use for footnotes in Wikipedia:

  • ==Notes or Footnotes==
  • ==Notes and references== section: Used if there is no separate section with general references, and if all sources of the general content of the article are covered by the footnotes, but see the note about this below.

Maintaining a separate "References" section in addition to "Notes"

It is helpful when footnotes are used that a References section also be maintained, in which the sources that were used are listed in alphabetical order. With articles that have lots of footnotes, it can become hard to see after a while exactly which sources have been used, particularly when the footnotes also contain explanatory text. A References section, which contains only citations, helps readers to see at a glance the quality of the references used.

Further reading/external links

An ==Спољашње везе== or ==Further reading== section is placed at the end of an article after the References section, and offers books, articles, and links to websites related to the topic that might be of interest to the reader, but which have not been used as sources for the article. Although this section has traditionally been called "external links," editors are increasingly calling it "further reading," because the references section may also contain external links, and the further-reading section may contain items that are not online.

What to do when a reference link "goes dead"

When a link in the External links/Further reading sections "goes dead", it is not a serious matter, and it can be removed from the article. Reference-section links (i.e. links to sources actually used to support material) in the article are another matter. In general, they are still worth keeping as part of the referencing apparatus of the article; often, a live substitute link can be found. Here are some pointers. In most cases, these approaches will preserve an acceptable citation.

  • A very large proportion of pages can be recovered from the Internet Archive. Just go to http://www.archive.org/ and search for the old link by URL. Make sure that your new citation mentions the date the page was archived by the Internet Archive.
  • If this was a non-blind citation of web-only material, it may be worth the effort to search the target site for an equivalent page at a new location, an indication that the whole site has moved, etc.
  • If the link was merely a "convenience link" to an online copy of material that originally appeared in print, and an appropriate substitute cannot be found, it is acceptable to drop the link but keep the citation.
  • If you cannot find the page on the Internet Archive, remember that you can often find recently deleted pages in Google's cache. They won't be there long, and it is no use linking to them, but this may let you find the content, which can be useful in finding an equivalent page elsewhere on the Internet and linking to that.

If none of those strategies succeed, do not remove the inactive reference, but rather record the date that the original link was found to be inactive — even inactive, it still records the sources that were used, and it is possible hard copies of such references may exist, or alternatively that the page will turn up in the near future in the Internet Archive, which deliberately lags by six months or more. Note also that whilst many printed sources become outdated, scholars still routinely cite those works when referenced.

How to ask for citations

If an article needs references but you are unable to find them yourself, you can tag the article with the templates {{unreferenced}} or {{Primarysources}}. It is often more useful to indicate specific statements that need references, by tagging those statements with {{Fact}}, which can be placed in the same place you would place an inline reference.

Citing Wikipedia in other works

For suggestions on how to cite Wikipedia in other works, see Википедија:Citing Wikipedia; the tool Special:Cite is also available there to help you.

References

Further reading

Види још

Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0"

This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.

Giant Panda

Mercedes Car
James Bond Guide
This site monitored by SitePinger.net