Јапански језик

Poll without page-refresh

Article on other languages:

	del.icio.us
	Digg
	Furl
	Reddit
	Rojo
	Add to OnlyWire

Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне. Можете помоћи Википедији уносећи одговарајуће референце.

Nihongo Јапански језик
Nihongo (Јапански језик) написано јапанским писмом
Државе у којима се говори:	Јапан, Бразил, Сједињене Државе (нарочито Хаваји), Палау, Палу, Курилска острва, Карафуто (Русија) и др.
Укупан број људи који говоре јапански:	130 милиона [1]
Рангиран по броју људи који га говоре у свету:	9
Језичка група: Класификација:	Јапански језици Јапански
Статус језика
Службени језик у:	Ангауру (Палау) De facto у Јапану
Регулисан од стране:	Никога Јапанска влада води рачуна о томе
Кодови и шифре јапанског језика
ISO 639-1:	ja
ISO 639-2:	jpn
ISO 639-3:	jpn

Јапански језик (日本語, nihongo^?) је службени језик Јапана, а говори се и у деловима Кине и Кореје који су дуго били под јапанском влашћу, као и у подручјима где живи доста јапанских емиграната (САД, Бразил). Настао је од следећих речи:

日 (ни, нићи) - дан, сунце
本 (хон) - извор, извори; књига, књиге
語 (го) - реч, језик, говор

Реч Нихон (Nihon - 日本) значи Јапан, а 日本語 (Nihongo) у буквалном смислу језик Јапана...

Постоји неколико теорија о постанку јапанског језика. Највероватнија теорија повезује јапански са изумрлим језицима који су се у прошлости употребљавали на простору Корејског полуострва и Манџурије.

Због развитка у дугогодишњој изолацији (на јапанским острвима), тешко је наћи било какве везе између јапанског и неког другог језика. Јапански заједно са рјукју језицима, који се говоре на подручју Окинаве, спада у јапанску језичку породицу.Међутим,у Јапану се на те језике гледа као на дијалекте јапанског,па самим тим нису стандаризовани и брзо се утапају у јапански.^{[тражи се извор]} Аину језик којим говоре староседиоци Јапана,нема никакве везе са јапанским.

Писмо

Писмо су Јапанци преузели од Кинеза у V веку. За идеографске кинеске знакове зване канђи (漢字), Јапанци су развили властити систем читања и из њега развили два фонемска писма, хирагану (ひらがな, hiragana) и катакану (カタカナ, katakana). Свако од три писма има своје место и начин коришћења. Док се неки канђији или скупови канђија користе за записивање именица и корена глагола, хирагана се користи у комбинацији са канђијима за записивање наставака (глаголска времена, поређења придева и сл.), граматичких речи (везници, чланови итд.) и речи за које не постоје канђији. Катаканом се пишу стране речи и ономатопејски изрази, а понекад се користи и за наглашавање појединих речи (слично као наша масна и курзивна слова). Осим ова три писма, повремено се користи и латиница (ローマ字, romađi), углавном за скраћенице, а понекад и за наглашавање речи. У јапанском систему писања могуће је писати водоравно (с лева на десно) и усправно (с десна на лево).

Вокабулар

Првобитни јапански језик звао се је Јаматокотоба(језик Јамато-а).Имао је страшно мали број гласова,али је зато имао више комбинација тих гласова него данашњи јапански.Почетком додира Јапана са кинеском културом и језиком,насале су драстичне промене у вокабулару,што је резултирало тиме да данашњи јапански вокабулар садржи 55% речи кинеског порекла,5% речи које су састављене и од кинеског и јапанског корена,а само 35% изворних чистих јапанских речи

Граматика

Основна карактеристика јапанске граматике је "субјекат – објекат – предикат" структура реченица, за разлику од већине индоевропских језика који имају структуру "субјекат – предикат – објекат". Осим тога, постоје само два основна глаголска времена, прошлост и садашњост (која се понекад назива и "не-прошлост", због чињенице што се употребљава и за изражавање будућности). Именице немају ни род ни број. Правила за коњугацију глагола и придева су релативно једноставна и скоро уопште немају изузетака, а деклинације именица не постоје.

Иако су основна правила јапанског прилично јасна, проблеми при учењу тог језика настају због различитих начина опхођења зависно о положају говорника и његових саговорника на социјалној лествици. Зависно од тога да ли говорите са надређенима, непознатим особама, пријатељима или члановима породице, користе се различите речи и различити глаголски облици. Основна подела "пристојности" језика је на обични облик (砕けた, кудакета), једноставни пристојни облик (丁寧語, теинеиго) и напредни пристојни облик (敬語, кеиго).